MUŠIČARENJE

Forum o mušičarenju slobodnim stilom... i ostalom!
 
PrijemPrijem  PortalPortal  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Pristupi  

Delite | 
 

 Musicarenje u Srbiji

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
pedjabg
Royal coachman
Royal coachman
avatar

Broj poruka : 777
Godina : 54
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Musicarenje u Srbiji   Uto 17 Apr 2012 - 14:45

U "Poljoprivrednom kalendaru" za 2012. godinu izasao je tekst koji je malo predugacak i prekomplikovan (zbog cirilice) da se prenese na forum. U njemu je pokusano da se rekapitulira sadasnje stanje musicarenja u Srbiji i korelacija toga sa stanjem pastrmskih voda u Srbiji i upravljanjem njima.
Pokusacu da taj tekst prenesem ovde, svojim vise nego skromnim IT znanjem. Ide kroz vise zasebnih postova, a ako bude moguce, i sa slikama i potpisima slika koje su sastavni deo clanka.
Nazad na vrh Ići dole
pedjabg
Royal coachman
Royal coachman
avatar

Broj poruka : 777
Godina : 54
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Musicarenje u Srbiji   Uto 17 Apr 2012 - 15:41


SUMRAK PASTRMSKOG RIBOLOVA SRBIJE


Pastrmski fond Srbije i pastrmski ribolov u Srbiji poslednjih nekoliko godina stalno su u raskoraku i nikako da se dovedu u saglasje. Ni novi Zakon o zaštiti i održivom korisćenju ribljeg fonda donesen 2009. godine nije pomogao mnogo u tom smislu. Više je problema koji su uzrok stalnog stagniranja, ako ne i nazadovanja pastrmskog ribolova. Ako se uzme u obzir da je pastrmski ribolov, pre svega musičarski, ali i varaličarski finansijski dosta zahtevan vid ribolova u pogledu opreme, pribora za ribolov i pratećih izdataka (mada je opseg troškova u okviru koga je moguće biti pastrmski ribolovac dosta fleksibilan, u zavisnosti od opredeljenja ribolovca), svakako da su krizna vremena imala udela u padu broja pastrmskih ribolovaca. Međutim, siguran sam da ona nisu jedini uzrok pada broja ribolovnih dana na pastrmskim vodama, jer stanje pastrmskog fonda u rekama Srbije po poslednjem uvidu koji sam imao najblaže rečeno loše je.

Među najpoznatijim, tj. ribolovno najatraktivnijim pastrmskim rekama centralne Srbije su izvorišni delovi Mlave (Homolje, istočna Srbija), Crnog Timoka (Timočka krajina, Istočna Srbija), Visočice i Toplodolske reke (Stara planina, jugoistočna Srbija), Crnica, Grza, Resava i Moravica (Pomoravlje, centralna Srbija), Raška i Studenica (pritoke Ibra, jugozapadna Srbija), gornji tok Ibra uzvodno od jezera Gazivode, izvorišni delovi ivanjičke Moravice, Rzav, Đetinja, Skrapež i izvorišni delovi Rasine i njene pritoke (zapadno Pomoravlje), Drina sa pritokama Račom, Rogačicom i Gornjom i Donjom Trešnjicom i Lim sa Uvcem i Vapom, kao i reka Gradac u slivu Kolubare. Na ovim pastrmskim rekama rekreativnim ribolovom bave se pored rezidenata i rekreativni ribolovci iz drugih oblasti Srbije, pre svega iz velikih gradskih centara (Niš, Beograd, Novi Sad). Brojne manje pastrmske reke u slivovima Zapadne i Južne Morave, Ibra, Lima, Drine i drugih većih reka planiskih područja Srbije nemaju trofički potencijal za iole bolji porast potočne pastrmke i njihova ribolovna atraktivnost je zanemarljiva, a rekreativni ribolov uglavnom usko ograničen na domicilno, lokalno stanovništvo. Izgradnjom hidroakumulacija i ispuštanjem hladne vode u hidroenergetske turbine, Nišava je takođe postala reka sa uslovima povoljnim za život potočne pastrmke i u novije vreme u gornjem delu toka od spoja Ginske i Jerme do ušća Temske predstavlja atraktivnu pastrmsku reku bez značajnijih biološko-konzervacionih ograničenja, a sa velikim ribarstvenim, a time i razvojnim potencijalom. I sokobanjska Moravica je primer takve ribolovne vode, a i mnoge druge reke brsko-planinskih područja koje čeka ista sudbina izgradnje akumulacija pregrađivanjem njihovih tokova mogle bi u budućnosti da očekuju sličnu sudbinu i da ispod brana postanu slamonidne vode. Sem tih voda, i Dragovištica u jugoistočnoj Srbiji sa Lisinskom, Ljubatskom i Brankovačkom rekom mogla bi da ima ribolovno atraktivni fond pastrmke, kao i Beli Drim sa Pećkom i Dečanskom Bistricom u Metohiji, Plavska reka u Dragašu i neke od pritoka Lepenca sa severnih obronaka Šar-planine u južnom Kosovu. Nažalost, kosovsko-metohijske reke skoro su potpuno nedostupne iz poznath razloga, a o stanju pastrmskog fonda o njima ima samo najopštijih podataka.

Pastrmski fond kog sadrže potoci izvorišnih delova ovih reka uglavnom još uvek je mahom origninalan (autohton). Neke od populacija potočnih pastrmki vrlo su značajne za ukupnu biološku raznovrsnost potočnih pastrmki jer predstavljaju najstarije pastrmke u okviru svojih linija (npr. pastrmke molekularne varijante – haplotipa jadranske i dunavske linije potočnih pastrmki u jugoistočnoj Srbiji u slivovima Dragovišrice i Južne Morave) ili su jedinstvene populacije i haplotipovi koji postoje samo u potocima i rekama Srbije gde su nađeni, npr., u potocima koji su u slivu Crnog Timoka, u izvorišnom delu Vlasine, u Prizrenskoj Bistrici, u slivu Pećke Bistrice i u šarplaninskim potocima Tisovac i Erenac koji su pritoke Lepenca. I pored njihovog značaja za biodiverzitet, većina njih nije ribolovno atraktivna zbog male veličine tih ribolovnih voda, kao i sitnih pastrmki koje žive u njima i nepogodnosti za ribolov zbog pregustog obraštaja, ali neke populacije potočnih pastrmki kao što su one u slivu Crnog Timoka i Vlasine mogu biti vrlo atraktivne u ribarstvenom pogledu. Druge autohtone populacije potočnih pastrmki savremenih (izvedenih) i široko rasprostranjenih haplotipova dunavske linije u pritokama Lima, Drine, Ibra, Zapadne i Velike Morave i jadranske linije u vodama Dragovištice i Belog Drima. Pored njih, međutim, u izvorišnim delovima sliva Kolubare u slivu Dunava i u Brankovačkoj reci, pritoci Dragovištice u Egejskom slivu otkriveno je postojanje strane, atlantske linije potočne pastrmke, domestifikovane radi veštačkog mresta i gajenja u ribnjacima, dok je savremena originalna jadranska pastrmka haplotipa
otkrivena u Jermi i Nišavi u slivu Južne Morave. I atlantska domestifikovana potočna pastrmka u reci Gradac, pritoci Kolubare i savremena jadranska potočna pastrmka u Jermi i Nišavi pokazale su jak invazivni karater, šireći se u vodotocima gde su zabeležene i potiskujući autohtonu dunavsku potočnu pastrmku.

Sadašnje poznavanje potočnih pastrmki Srbije daje polazni osnov za stručno uztemeljeno i ribarstveno održivo upravljanje fodom ove ribolovno atraktivne vrste planinskih voda Srbije, a pastrmske reke i pastrmski riblji fond u njima prirodna su dobra na kojima se dugoročno može zasnivati neki deo ukupnog i održivog razvoja planinskih područja Srbije. Ipak, vrednosti količine pastrmki u pojedinim vodama, čak i onima koje se smatraju ribolovno atraktivnim, ne bi mogle poslužiti iole pristojnom pastrmskom ribolovu. Izuzetak je reka Gradac u pojedinim delovima gde je masivnim poribljavanjem stvorena znatna biomasa pastrmke, ali po cenu produkcije, o čemu je pisano prošle godine u „Poljoprivrednom kalendaru“. I neke druge od reka koje se masivno poribljavaju početkom ribolovne sezone, u rano proleće (sokobanjska Moravica, npr.) krupnom pastrmkom odgajenom u ribnjacima do letnjeg režima vodostaja su ribolovno atraktivne, da bi s jeseni njihov fonda pastrmke bio u dobroj meri devastiran. Neke pastrmke reke čija je ribolovna atraktivnost bila čuvena kroz dugi period vremena u prošlosti (npr. Rasina, deo toka Resave nizvodno od Lisine, ivanjička Moravica) stalno se masivnim poribljavanjem „dižu iz pepela“ gotovo ni iz čega, što govori o jako lošem upravljanju ovim pastrmskim vodama u neposrednoj prošlosti, ili, do kraja otvoreno govoreći, o neverovatnom obimu i intenzitetu ribokrađe na njima. I drugi „pastrmski reviri“ (pored Gradca i Moravice) uspostavljeni na drugim ribolovno atraktivnim rekama, kao oni na Crnom Timoku, Krupajskoj reci, Visočici, i Jermi dali su samo delimično rezultat: pastrmski fond u njima je i pored deklarisane brige i zalaganja sa „uhvati-i-pusti“ režim ribolova bitno smanjen, a negde i sasvim opustošen. Uz to, mnoga velika pastrmska područja u zaštićenim prirodnim dobrima, npr. parkovima prirode „Golija“ i „Stara planina“, ali i u manjim zaštićenim dobrima kakvo je gornji, izvorišni tok reke Resave uzvodno od Lisine, potpuno su zabranjena za ribolov, iako za to nema nikakvog realnog razloga, niti stručnog opravdanja, pa se stoga na njima, po svoj prilici, dobrobit pastrmskog fonda prepušta u najvećoj meri prirodnim zaštitnim merama, dok su zaštitne mere upravljača ovim ribolovnim vodama od malog značaja, a mogućnost legalnog ribolova na njima, a time i odvraćanja krivolova ne postoji. Pokušaj da se nedostatak sposobnosti efikasnog nadgledanja i kontrole stanja ovih ribolovnih voda pokrije potpunom zabranom ribolova zbog njihove uloge i značaja kao prirodnog plodišta pastrmki potpuno je deplasiran. Potočne pastrmke ne mreste se isključivo u malim pritokama, već najvećim delom lokalno, u okviru reka koje su im stalna staništa, na najbližim delovima toka sa pogodnim mresnim supstratom na dnu, kako u ogromnoj Visočici, tako i u maloj Dojkinačkoj ili Jelovičkoj reci i u potocima-pritokama Studenice i golijske Moravice.

I reke koje se nalaze van zaštićenih prirodnih dobara i koje imaju jasan potencijal da budu ribolovno atraktivne zapuštenošću, zanemarenošću i odsustvom kontrole na njima daleko su od onoga kakve bi mogle da budu. Veće odsustvo krivolova nekih manjih, a pastrmkama prepunih reka (koje iz razumljivih razloga ne pominjem) posledica je isključivo njihove teške prohodnosti (ili potpune neprohodnosti) i teškoće lova na njima. Naravno, o mušičarenju na njima nema ni pomena jer u njih između grana i obala mušičarski štap ne može ni da stane, a kamoli da se njime ma’ne i mušica zabaci. I u pojedinim deklarisanim revirima situacija je slična i na većini mesta obraštaj je tako gust da je jedva moguće zabaciti muvu do dužine od četiri-pet metara, što ribolov čini vrlo frustrirajućim i nimalo rekreativnim, posebno kad se radi o duševnoj rekreaciji (one telesne u preskakanju, previjanju preko grana i saginjanju ispod ima napretek). Jedna mala motorna testerica ili sekirica, „ubojita“ u rukama ribočuvara, prava čuda napravili bi na takvim rekama u revirima, ali retkost dešavanja valjda je prava i najvažnija odrednica čuda, pa dok je čudo tako retka pojava na našoim pastrmskim vodama, ostaje nam samo da mu se nadamo, ako još u njega iko veruje. Ni objektivna, zakonom data mogućnost kategorizacije pastrmskih voda u višu kategoriju ne motiviše upravljače ribolovnih voda, a ni ribolovce da učine nešto, svako iz svojih oblasti delovanje. Prvi su svesni da zbog krize ne bi mnogo dodatno zaradili uvođenjem druge kategorije dozvola (neki, pošteno govoreći, znaju da bi taj namet njihovim ribolovcima zaista teško pao u finansijskom pogledu), a drugi se ustežu od akcije i protesta protiv loših ribolovnih voda plašeći se najčešće nerealno visokih cena tih doplatnih dozvola. Svakako da se dobro rešenje može naći, ali traži obostrano (upravljači + mušičari) dodatno zalaganje, ali i stručnost i adekvatno vrednovanje i kontrolu upravljanja pastrmskim ribolovnim vodama, što je od presudnog značaja za njihovu veću pristupačnost i time i atraktivniji ribolov.

Nedostatak institucionalne kontrole najviše se oseća u pogledu teškoće očuvanja autohtonosti pastrmskog ribljeg fonda. Potreba za poribljavanjem ribolovno atraktivnih pastrmskih voda sa jakim ribolovnim pritiskom nameće i potrebu ustanovljavanja sistema i procedura kojima će se u najvećoj mogućoj meri smanjiti rizik unosa stranih linija i vrsta salmonidnih riba, za šta u zakonskoj regulativi postoje osnovi, ali ne postoje ni ustanovljene procedure, niti kapacitet da se one sprovedu. U takvoj situaciji, neophodno je ostvariti kontrolu porekla i obezbediti autohtonost matica potočne pastrmke koje u mrestilištima veštačkim mrestom i odgajanjem daju materijal za poribljavanje, kontrolu njihovog zdravstvenog stanja na vrlo neugodne patogene i parazite salmonidnih riba, kao i karantinske objekte neophodne kod uvoza materijala za poribljavanje iz inostranstva. Iako je nadležnost nad ovim poslovima u okviru sektora veterine i stočarstva u okviru Ministarstva poljoprivrede (kolokvijalno nazvano), a ne Ministarstva životne sredine nadležnog za upravljanje ribljim fondom otovrenih voda, sigurno je moguće obezbediti sprovođenje neophodnih poslova iz odredbi Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fnda koji se na ovu materiju odnose.

Sem toga, kontrola poslova upravljanja, uključujući i učestalost rada ribočuvara i poslova održavanja ribolovnih voda u stanju koje opravdava vrlo visoke (a posebno u odnosu na standard u Srbiji!) cene dozvola za rekreativni ribolov, posebno ako su pastrmske vode još dodatno kategorizovane kao vode druge kategorije (a time i skuplje za ribolov po doplatnoj dozvoli za tu kategoriju kad ju je potrebno platiti). Dobijanje ribolovnih voda na upravljanje i korišćenje i mogućnost sticanja prihoda korisnika po tom osnovu trebalo bi da sa sobom nosi i obavezu da se ribolovne vode drže u stanju pogodnom za ribolov, naročito kad je kupovina dozvole obavezna u mestu stanovanja, a ne kod korisnika ribarskog područja za koga rekreativni ribolovac misli da ima njemu odgovarajuće, dobre ribolovne vode. Kod pastrmskih voda koje su kategorizovane kao vode više kategorije i gde postoji doplatna dozvola, nema nikakvog održivog opravdanja za njihovu zapuštenost i nepogodnost za mušičarski ribolov. Kako je Ministarstvo životne sredine kao predlagač Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljg fonda odredbama tog zakona i njegovih podzakonskih akata ustanovilo takav sistem kakav je sad na snazi, neophodno je da u okviru njega ustanovi i način kontrole rada korisnika ribarskih područja i upravljača rilovnim vodama i ribljim fondom, ne samo u administrativnom poigledu, već i u realnom vremenu i prostoru i da utiče na njihov dobar rad. Takođe, bilo bi vrlo uputno i da se rekreativnim ribolovcima da mogućnost da ocene rad korisnika ribarskih područja i da se te ocene uzmu u obzir prilikom procene njihovog rada pri predavanju godišnjih izveštaja nadlenom administrativnom organu, jer bi to sigurno delovalo podsticajno na rad korisnika. Naravno, to bi sve funkcionisalo samo ukoliko bi administrativni organi nadležni za sprovođenje Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda imali dovoljan kapacitet inspekcijske službe i analitike da takav sistem u praksi podrže i sprovedu svojim radom.

Iako se rekreativni ribolov uopšte, a posebno pastrmski ribolov i mušičarenje kod nas ne kotiraju visoko na listi profitabilnih delatnosti, pojedinačna visoka cena dozvole, broj rekreativnih ribolovaca koji doseže nekoliko desetina hiljada i dobar iznos naknade za korišćenje ribarskih područja koje po osnovu prodatih dozvola korisnici ribarskog područja plaćaju državi obavezuje sve pomenute da se u okvirima svog delokruga rekreacije i rada vladaju na način koji će riblji fond, a posebno u ovom slučaju pastrmski riblji fond očuvati u pogledu originalne biološke raznovrsnosti i unaprediti u pogledu prirodnog obnavljanja i uvećanja populacija u pastrmskim vodama kao najočuvanijim, ali i najosetljivim prirodnim vodenim staništima. Kao sastavni deo seoskog turizma planinskih područja, pastrmski ribolov može obogaćenjem ukupne turističke ponude dati značajan doprinos raznovrsnosti sadržaja ovog vida turizma i povećanju ukupnog prihoda. Međutim, za to je neophodno da značaj očuvanja pastrmskih voda uvidi samo lokalno stanovništvo i da utiče na smanjenje svih aktivnosti i delatnosti koje ruže pastrmske reke posredno smanjujući broj pastrmki ili direktno ribokrađom uništavaju pastrmku u njima. Sadašnja zakonska regulativa koja bi poboljšala upravljanje pastrmskim vodama kao specifičnim ekosistemima mora se izmeniti, kako bi se upravljačka praksa korisnika tih voda unapredila i obezbedila osnovni preduslov za dalji razvoj ionako nerazvijenih ruralnih područja kroz kvalitetan pastrmski ribolov kao deo ponude seoskog turizma. Popularne zabrane ribolova, naročito omiljene u zaštićenim prirodnim dobrima, tome nikako neće doprineti. Neophodno je umesto zabrane obezbediti takav režim ribolova i kontrolu njegovog sprovođenja koji će omogućiti da od ribolovca i njegove porodice neki dinar ili evro ostane u domaćinskoj kući. Mnoge alpske, ali i pojedine balkanske države svoje prihode od ovakve delatnosti danas iskazuju milionima ili stotinama hiljada evra i krajnje je vreme da se počne i kod nas razmišljati o tome. Naravno, dug je put do reputacije i kvaliteta koji su potrebni da se Srbija pridruži svetskoj ribolovnoj, u ovom slučaju mušičarskoj ponudi, ali njime bi trebalo već jednom da krene i iskoristi svoje komparativne prednosti: lepe predele i bistre reke u njima, zdravu životnu sredinu, originalne pastrmke (i lipljene), zdravu i ukusnu domaću hranu i uređen, bezbedan, gostoljubiv prijem i boravak. U suprotnom, deo prihoda od ugošćavanja mušičara i drugih pastrmskih ribolovaca završavaće u džepovima drugih zbog nemara i nerada.
Nazad na vrh Ići dole
pedjabg
Royal coachman
Royal coachman
avatar

Broj poruka : 777
Godina : 54
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Musicarenje u Srbiji   Uto 17 Apr 2012 - 15:50



Prelepa mala potočna pastrmka iz Timočke krajine, iz reke koja je ribolovno atraktivna mušičarima koji vole fini pribor i zabavu nadmudrivanja takvih riba u prelepoj prirodi.




Ribolovac unutar mušičarskog revira jedne pastrmske reke u gustom obraštaju koji „čuva“ njen pastrmki fond na mukama kako da uopšte tu mušičari. Takav obraštaj ne čuva pastrmke od krivolovaca, već krivolovce od ribočuvara i od ribolovaca koji se pridržavaju propisa o ribolovnim alatima.




Ovako lepe male potočne pastrmke brojne u planinskim rečicama Srbije nedostupne su mušičarima i varaličarima u najvećem broju zaštićenih prirodnih dobara zbog besmislene zabrane ribolova donesene od strane upravljača tih područja, sa objašnjenjem da su u tim ribolovnim vodama njihova prirodna plodišta. Zakonski određene zaštitne mere mresta potočne pastrmke tako su dobro utemeljne da obezbeđuju njegovo puno ostvarenje i čine ovakvo rešenje potpuno nefunkcionalnim.




Visočica iznad Zavojskog jezera jedna je od najatraktivnijih i potencijalno najboljih pastrmskih voda Srbije. Nažalost, loše mere upravljanja njome i stalni krivolov ne dopuštaju da se njen prirodni potencijal prelije u zadovoljstvo mušičara i da doprinese dobrobiti Rsovaca, Ržane, Dojkinaca, Jelovice, Rosomače i drugih sela na jugozapadnim obroncima Stare planine i severnim stranama Vidliča.


Nazad na vrh Ići dole
pedjabg
Royal coachman
Royal coachman
avatar

Broj poruka : 777
Godina : 54
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Musicarenje u Srbiji   Uto 17 Apr 2012 - 15:55

To je bio ceo tekst sa slikama i potpisima slika objavljenim u "Poljoprivrednom kalendaru". Izvinjavam se na velikoj duzini i na tehnickoj nesavrsenosti, ali bolje i ovako, nego nikako.
Hvala svima koji su se pomucili da procitaju i istrajali u tome.
Nazad na vrh Ići dole
tommylee
Royal coachman
Royal coachman
avatar

Broj poruka : 1076
Godina : 40
Location : Zvornik-Mali Zvornik
Datum upisa : 09.04.2008

PočaljiNaslov: Re: Musicarenje u Srbiji   Sre 18 Apr 2012 - 11:28

Nažalost sve ide u korist krivolovaca a njamanje mi ribolovci imamo prava!

Jedna takva rijeka koju posjećeujem je Ljuboviđa,a vi ste spomenuli i Trešnjicu.Samo nisam razumeo koju?

Na Gorjnjoj je trenutno totalna zabrana ribolova,mada kada odete zatećiećete krivolovce kako pecaju na plovak.Na donjoj Trešnjici,pravi naziv Boranjska reka,nije nikada ustanovljen neki pravi režim.Jedino smo ja i joše jedan kolega osnovali mušičarsku sekciju i izdejstvovali za revir od nekih 5-6Km ali iz udruženje nisu htjeli više ništa da urade pot tom pitanju.A ono najbitnije da čuvaju.I ovdje je krivolov rasprostranjen.Da je riblji fond doveden do biološkog minimuma!

Ljubioviđa i Boranjska rijeka se ulivaju u Drinu (Zvorničko jezero) ali su fizički odovojeni od uzvodnih migracija iz tih voda.Imaju velike kaskade koje ribe ne mogu da premoste.

Tako da su ovde pastrmke prave domaće izvorne! Što daje još veću čar mušičarenju.
Nazad na vrh Ići dole
http://Drina.in.rs
vlajkoni
Elk hair caddis
Elk hair caddis


Broj poruka : 454
Godina : 52
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Musicarenje u Srbiji   Sre 18 Apr 2012 - 16:08

Kuku,

Citao sam sat vremena ali ovo je malo dosadno.

Aj napisi ovo malo krace
Nazad na vrh Ići dole
radezamora
Green drake
Green drake
avatar

Broj poruka : 177
Godina : 63
Location : NOVO SELO - zapadnomoravsko
Datum upisa : 02.02.2011

PočaljiNaslov: Re: Musicarenje u Srbiji   Sre 18 Apr 2012 - 19:15

pedjabg, nacuo sam nesto u vezi lomnicke ili jastrebacke reke, te kao godinama je bila u zabrani.ti si skoro tamo bio i verovatno zadovoljan- cuo sam i pohvale na tvoje angazovanje, mozda jos vise je zadovoljno lokalno stanovnistvo/iz ovih sam krajeva i znam sta je njima zadovoljstvo/, zamrseno je sta hocemo mi stanovnici ove drzave i te nase predvodnice,kojekakve vodje olicene u trenutnom ministru/ministarstvima/. vlajkoni je podosta u pravu, prepricaj malo za slabije djake-studente, ne moras uvek biti iskljucivo profesor koje mnogi bas i ne vole

malo i licna primedba, ako se obe moravice isto zovu/to nisam proverio/ u tekstu prisvojni pridevi uz njih neka ravnopravno stoje-svako voli svoju moravicu a ja sam na polovini/geografski/ izmedju obe. to ako si ti pravio izvestaj, nije mi potpuno jasno ko je pisac teksta.ostalo dobro, osim nekih manjih potreba da prevedemo bas strucne pojmove, ili pozovemo mesne biologe.
Nazad na vrh Ići dole
pedjabg
Royal coachman
Royal coachman
avatar

Broj poruka : 777
Godina : 54
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Musicarenje u Srbiji   Pet 20 Apr 2012 - 11:29

vlajkoni ::
Kuku,

Citao sam sat vremena ali ovo je malo dosadno.

Aj napisi ovo malo krace


ovo malo krace
i ne mrdaj usnama dok citas, ici ce brze

Rade, ja sam autor, a receno m ije da je tekst vec malo skracen.
Lomnicka, tj. Jastrebacka reka, Rasina i njene sastavnice, Zagrza i Vranusa su dosta opustosene ribokradjom, sve ostalo u njima je prelepo.
Programom upravljanja za sliv Rasine trebalo bi da budu dobro poribljavane pastmkom i sto bolje cuvane u okviru mogucnosti, ali ne samo onih ribolcuvara, vec i ribolovaca. Svuda se zna ko krivolovi, to na Rasini i Lomnici ne radimo masovno mi iz Beograda i Novog Sada, ni na Gradcu, ni na Crnom Timoku i Krupaji... Mozda poneko i u nekom obimu, dozvoljavam cak pojedinci mozda i u vecem obimu, ali zna se pored cijih kuca te reke prolaze i gde stoje alati za krivolov. Toliko o neizvesnostima.
Za sva pojasnjenja u vezi teksta stojim na raspolaganju, koliko god u ovoj drzavi profesori bili neomiljeni (pa i anatemisani, pu, pu, pu!!!). Ionako nam je cela drzava osveta losih djaka. (Samima sebi! tup-tup, ne rade mi slicice na "Operi")
Nazad na vrh Ići dole
pedjabg
Royal coachman
Royal coachman
avatar

Broj poruka : 777
Godina : 54
Location : Beograd
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Musicarenje u Srbiji   Pet 20 Apr 2012 - 11:53

Donja Tresnjica ili Boranjska reka divna je recica koja silazi sa Boranje i 2003. godine, kada sam na njoj radio, bila je puna sitne, lepe i bucmaste pastrmke. Sve su savremene, dunavske varijante, ciste genetske strukture i iako je ovaj haplotip siroko rasprostranjen u slivu Save, vrlo su vazne kao cist "rezervoar" autohtone "savske" pastrmke, koja je nominalno svojevremeno izdvojena cak u posebnu vrstu, Salmo taleri (Karaman, cini mi se 1934 godine, mrzi me da trazim).
Kakva je Boranjska reka danas po bogatstvu potocnom pastrmkom ne znam jer od tada nisam na njoj bio, iako sam mnogo puta pozeleo da odem sa #3 da musicarim suvom muvom leti, posto je u sumi i hladovini, a lako je gaziti njome, sto je za chike u godinama vrrrrlo vazno. Tako da cu, ako nije i ona zabranjena za ribolov, sigurno ove godine bar jednom otici tamo da provedem dan.
Nazad na vrh Ići dole
radezamora
Green drake
Green drake
avatar

Broj poruka : 177
Godina : 63
Location : NOVO SELO - zapadnomoravsko
Datum upisa : 02.02.2011

PočaljiNaslov: Re: Musicarenje u Srbiji   Pet 20 Apr 2012 - 13:07

ПЕЂА, НЕ ЗАМЕРАМ ЛИЧНО НА ТЕКСТУ, УВЕК СЕ СНАЂЕМ, САМО ЖАЛИМ ШТО НАС ЈЕ МАЛО ДА СЕБИ ВИШЕ НЕ ПОМОГНЕМО, ДА СЛОБОДНИЈЕ И БЕЗ СРАМА ДА СМО ПОСТОЈАЛИ ГЛЕДАМО У БУДУЋНОСТ. МОЈУ РЕКУ САМО ЈА МОГУ САЧУВАТИ, БОРЕЋИ СЕ А НЕ САМО НЕЗАМЕРАЈУЋИ СЕ(НАЖАЛОСТ ОВО ЗАДЊЕ ЈЕ ЈАКО ТЕШКО).
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Musicarenje u Srbiji   

Nazad na vrh Ići dole
 
Musicarenje u Srbiji
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MUŠIČARENJE :: Mušičarska biologija :: Ekologija-
Skoči na: